Susret ispred crkve Svetog Marka

  Sitne kapi kise naterale su Ljubicu da ubrza korak, stavljajuci usput kapuljacu. Nije mogla da vadi kisobran iz torbe. Osecala je blagi bol u slepoocnicama. Danima je imala utisak da joj je u glavi prava kosnica, u kojoj su se brige i problemi besomucno rojili. Poslednjih mesec dana sve je islo pogresnim tokom i bilo joj je potrebno da oseti mir i spokoj, da se malo rastereti... Presla je veliku raskrsnicu, na kojoj su vozaci pocinjali polako da sviraju i prave, za Beograd po kisi, tipicnu guzvu. Pozurila je jos malo i skrenula levo. Pred njom je crkva Svetog Marka blistala u svom punom sjaju. Iako je bilo tek pet popodne, mrak je vec pao. Kasni novembar je cinio svoje. Sva svetla na crkvi su bila upaljena, dajuci joj neku posebnu, uzvisenu lepotu i bacajuci odsjaj na hrpu zlatnog, opalog lisca, rasutog po Tasmajdanskom parku. Ljubica se, uprkos svim brigama, osmehnula.Volela je da dodje ovde u crkvu. To joj je pruzalo osecaj blazenstva. Sigurnim korakom se popela uz stepenice. Na ulazu je zastala, prekrstila se, poljubila vrata i usla. U crkvi nije bilo mnogo ljudi. Kupila je svecu, koju je zapalila moleci se da njen zivot ponovo dobije neku draz. Nije se molila da se njeni problemi rese, jer je smatrala da se za to mora sama pobrinuti. Gledajuci u plamen svece, osetila je trazeni spokoj i dobila je nadu da joj sudbina sprema nesto lepo. Obisla je celu crkvu, poljubila ikone i krenula nazad mnogo smirenija. Napolju se, medjutim, vreme pogorsalo. Kisa je sada pljustala. Nije joj bilo druge, morala je da izvadi kisobran koji je resio da bude neposlusan. Kada je posle poduze borbe uspela da ga otvori, vetar je dunuo jace i on je jednostavno odleteo. Besno je stavila kapuljacu i krenula. A onda je osetila da neko koraca pored nje i u tom trenutku se nasla ispod velikog kisobrana. Zbunjeno se okrenula i nasla se licem u lice sa najlepsim muskarcem ikada.
- "Zar ne znate da se secer topi u dodiru sa vodom? Ne smem da dozvolim da pokisnete."
- "Ja..., moj kisobran je...ovaj..., odleteo", krenula je da muca, pocrvenevsi.
- "Ja sam Marko", pruzio je slobodnu ruku i nasmesio se.
Tog trenutka je znala da joj je sudbina izasla u susret i pre nego sto je ocekivala.
- "Ljubica", rekla je stidljivo.
- "Mozda ce delovati nepristojno, ali ja prosto ne mogu da odolim i moram da vas pitam da li biste otisli samnom na solju tople cokolade?"
Sada se ona nasmesila i sigurnijim glasom odgovorila: "Predlog je zaista primamljiv i mislim da necu moci da odbijem.
U obliznjoj poslasticarnici, na malenom stolu u uglu, stajale su dve solje tople cokolade sa slagom na vrhu. Dvoje mladih je iznosilo svoje zivotne price. U jednom trenutku oboje su posegnuli rukom za istom soljom pri cemu su im se prsti dodirnuli. Prijatna jeza prosla je njihovim telima. Posle nekog vremena izasli su iz poslaticarnice i sa rukom u ruci krenuli da koracaju mokrim asfaltom. Ljubica je podigla pogled ka nebu i zadovoljno rekla: "Kisa je prestala".