петак, 12. септембар 2014.

Suprotnosti

Etno sajam u Kosjeriću, ove godine, je privukao mnogo ljudi. Sunce, koje je bacalo svoje duge zrake na izložbene štandove, samo je doprinelo tome. Bilo je dosta izlagača, ali i dosta posetilaca. Atmosfera je bila živa i prijatna, svuda se moglo čuti veselo ćaskanje.Ljudi su šetali, razgledali, jeli, pili, kupovali...  Milena je, sa drugaricom Saškom, proveravala izgled njihovog štanda. Obe su bile obučene u narodnu nošnju. Na sebi su imale crvene, karirane suknje preko kojih su vezale crne kecelje sa vezenim motivima cvetića u različitim bojama.Gornji deo nošnje činile su bele košulje, sa crno zlatnim prslučetom preko. Na nogama su imale opanke, kosu su uplele u pletenice i na usnama su imale crveni karmin. Na njihovom štandu nalazili su se najrazličitiji domaći likeri, kao i domaći sirupi, dzemovi, slatko... Bilo je tu likera od višnje, divlje jagode, maline...Bilo je medovače, orahovače, kao i najnovija kombinacija aronije sa orahovačom. Milena je bila raspoložena i veselo je ćaskala sa Saškom, komentarišući neverovatnu količinu ljudi koji su ovaj put posetili sajam.
Andrija je ove godine prvi put prisustvovao ovakvom događaju, i to na nagovor svog druga Dejana čiji baba i deda žive u okolini Kosjerića. Dejan je, kao mali, često posećivao ovaj sajam. Taj vikend nisu imali ništa u planu, pa je pokušao da nagovori Andriju da pođu. Andrija se malo nećkao, ali je ipak pristao. Svakako nije imao ništa pametnije da radi. I tako su seli u kola, odvrnuli muziku i krenuli. Obojica su bili slobodni momci, koji već duže vreme nisu stupili u ozbiljnu vezu. Po njihovim rečima, bilo je nemoguće naći devojku koja će biti lepa, inteligentna, koja će imati smisao za humor i koja neće juriti njihov novac. Ili je to možda bilo nemoguće samo u Beogradskim diskotekama i klubovima. Dejan se usput šalio kako će ovaj vikend makar jedan od njih pronaći svoju srodnu dušu. Na to se Andrija slatko nasmejao. 
Njihov dolazak bio je propraćen mnogim pogledima. Besan auto, kako su to ljudi voleli da kažu u ovom kraju, iz koga se čula glasna muzika naterao je mnoge glave da se okrenu ka njima. To su uradile i Milena i Saška kojoj se oteo uzdah kada su dva druga parkirala auto i izašla napolje. Obojica su bili veoma atraktivni momci. Malo su prošetali, pregledali štandove i uputili su ka Mileni i Saški. Dejan je šapnuo Andriji da obrati pažnju na devojke, ali je Andrija prokomentarisao kako izgledaju kao obične devojčice sa sela. Bio je malo grub i ovde je glumio dečka iz Beograda. Prišli su štandu i pitali sta devojke nude. Saska se zbunila i pocrvenela, dok je Milena otresito odgovorila nabrajajuci sve njihove proizvode. Malo je razbesneo njihov pristup, delovali su uobrazeno i nadmeno. Obojica su zatrazila medovacu da probaju. Saska im je sipala i momci su zadovoljno odlucili da kupe dve flase. Kada su otisli Saska je rekla Mileni da joj se jedan od njih veoma svideo. Milena je samo zakolutala ocima, smatrala je da je Saska previse zaljubjive prirode. To je bilo tacno. S druge strane, Milena se nije zaljubila vec pune 4 godine, od kako je tadasnjeg decka uhvatila u prevari sa svojom komsinicom. Jednostavno vise nije verovala momcima. Kroz neko vreme Dejan se vratio do standa i kao grom iz vedra neba rekao da bi njih dvojica rado podelili one dve flase medovace sa njima to vece. Saška se ponovo zacrvenela i krenula da klima glavom, dok je Milena nabusito upitala smatraju li oni da ce njih dve tek tako izaci sa njima. Da li su zaista toliko umišljeni ili njih dve izgledaju kao dve totalne glupače. Dejan se izvinjavao, govoreći da nije mislio nista loše.Pomislio je da su one dve lepe i pristojne devojke i poželeo je da ih malo bolje upozna. To im je i rekao, napomenuvši usput da je kao mali često dolazio tu kod babe i dede, i da je moguće da se poznaju još od tad. Milena je samo rekla da će razmisliti .Andrija takođe nije bio oduševljen Dejanovom idejom, ali je pristao zbog druga. Dejan je priznao da mu se Saška veoma dopala. Andriji devojke nisu bile zanimljive. Nije navikao na žensko u takvom izdanju, ta narodna nošnja, upletene kike i opanci... Jednostavno ga nisu privlčcile.
Veče je došlo i posle dugog ubeđivanja Milena je pristala da izađe dok je Saška skakutala od sreće. Nije bilo teško naći ih, jer je Kosjerić bio malo mesto, a za vreme sajma omladina bi se skupljala u centru. Kada su stigle momci su već bili tamo. Dejan ih je prvi ugledao i pozvao je Andriju, koji je zanemeo kada ih je ugledao. Milena je izgledala fantastično. Ni traga od onog devojčurka u narodnoj nošnji. Bila je obučena u haljinu kajsija boje, koja je bila atraktivna, ali ipak pristojna. Dužina je bila malo iznad kolena, a dekolte je bio diskretno naglašen. Bila je na štiklama, a kosu je raspustila, tako da su joj lokne uokvirile lice.Saška je takodje bila veoma lepa, ali ona se Dejanu svidela i tog dana u totalno drugačijem izdanju. Milena je prilazeći osetila leptiriće u stomaku. Morala je da prizna sebi da je Andrija bio veoma zgodan momak.
-Devojke, lepo izgledate večeras- Dejan je odlučio da probije led. -Hvala, ni ti ne izgledaš loše-odgovorila je Saška, koja je bila opčinjena Dejanovim izgledom. Andrija je prišao Mileni i pružio ruku.-Danas se nismo zvanično upoznali. Ja sam Andrija - Milena je odlučila da ne bude drska i da pokuša da se malo opusti u njihovom društvu. Možda se ispostavi da momci uopšte nisu loši. Zato je i ona pružila ruku. - Drago mi je. Ja sam Milena. - Nastupio je trenutak neprijatne tišine koji je ponovo prekinuo Dejan. -Pa, da li želite da sednemo ovde u kafić na piće? - Zar dogovor nije da podelimo one dve flaše medovače? - našalila se Milena. - Naravno, nema problema. Flaše su u kolima, mogu ih doneti -uskočioje Andrija. -Važi, donesi ih, a onda vas Milena i ja vodimo na jedno mestašce - rekla je Saška i lukavo pogledala Dejana.
Devojke su ih odvele malo dalje, na jedan proplanak na kome se nalazio mali drveni sto okružen, takođe, drvenim klupicama. Proplanak se nalazio na uzvišenju odakle se pružao pogled na centar. Preko dana se odatle lepo mogao videti ceo Kosjerić, dok je sada po mraku on predstavljao mnoštvo svetlećih kugli koje su veselo treperele u daljini. Društvo se smestilo i otvorilo prvu flašu. Devojke su pričale o svom životu u tako malom mestu, koji se veoma razlikovao od života koji su momci vodili u Beogradu. Kako je veče prolazilo oni su postajali sve opušteniji i shvatili su da im prija društvo. Dejan i Saška su sedeli jedno pored drugog i razmenjivali zaljubljene poglede. Andrija i Milena su vodili zanimljiv razgovor na temu ruralnog turizma koji je veoma interesovao Milenu. Ona je bila oduševljena činjenicom da on deli njeno mišljenje i veoma su joj se dopla ideje koje joj je izložio. U jednom trenutku su primetili da su Dejan i Saška otišli da prošetaju sa rukom u ruci. Oboje su se nasmešili i nastavili razgovor. Posle nekog vremena su zaćutali, i Milena je podigla pogled ka nebu. Ono je bilo puno zvezda među kojima se šepurio veliki i okrugao mesec, obasjavajući ceo proplanak. Andrija je prešao na drugu klupu i seo pored Milene. Uzeo je za ruku i pogledao u oči. Kada je progovorio glas mu je bio promukao i nesiguran, - Milena, nisam verovao da ovo može da se dogodi, pogotovo ne ovde, i ne meni. Ja sam momak koji se nije zaljubio već duže vreme, a trenutno se pitam da li sam uopšte ikada i bio zaljubljen. Ti se me večeras potpuno očarala svojim izgledom, kao i svojom pričom. U celom svom životu nisam upoznao tako lepu i pametnu, a opet tako skromnu devojku. Mislim da se opasno zaljubljujem u tebe. - Milena je bili ganuta, nije očekivala takvu iskrenost od njega. Nežno je prešla prstima preko njegovog obraza. - Znaš, ja takođe nisam očekivala da ću ovako nešto osetiti ponovo, a eto desilo se da ponovo imam onaj sladak osećaj kada mi celo telo treperi. Mi devojke volimo da kažemo da imamo leptiriće u stomaku, - rekla je i nasmešila se. - Bila sam jako povređena pre nekoliko godina, i od tada se nisam ponovo zaljubila. Doživela sam preveliko razočarenje i nakon toga nisam srela osobu kojoj bih verovala dovoljno da joj prepustim svoje srce. I ne znam zbog čega, ali tebi verujem. Ono što hoću da kažem je da se i ja zaljubljujem u tebe. - Sada se Andrija nasmešio i spustio neverovatno nežan poljubac na njene usne. Saška i Dejan su se zagrljeni vratili taman na vreme da vide poljubac. A onda su se i oni poljubili. Te večeri četvoro ljudi je pronašlo sreću. Nakon poljubaca, dva para su sedela obasjana mesečinom uživajući u tihoj noći i zahvaljujući sudbini na divnom susretu i poklonu koju su dobili. - Izgleda da smo večeras obojica pronašli srodne duše, - rekao je Andrija zagrlivši Milenu i pogledavši u Dejana, čije su ruke obavile Saškina ramena. - Izgleda da jesmo,  - srećno je odgovorio Dejan.

недеља, 31. март 2013.

Snezna oluja

  Prizor, koji se tog jutra mogao videti, zaista je ostavljao bez daha. Okolina se kupala u jutarnjem suncu, ciji su se zraci odbijali o neverovatnu belinu sneznog pokrivaca. Izgledalo je da celo mesto sija. Bilo je to mirno mestasce, u podnozju planine, stvoreno za idilican odmor. Upravo zbog toga je Ksenija odlucila da tu provede nekoliko dana.
 Posle jako ruznog raskida mesec dana je provela zatvorena u stanu, u kome ju je sve podsecalo na okoncanu vezu. U pauzama izmedju placa gledala je zajednicke fotografije i pitala se gde je pogresila. A onda je odlucila da mora negde da ode, ode i zaboravi. Pitala je prijateljicu da joj pozajmi svoju vikendicu na neko vreme i vec sledeceg dana se vozila ka promeni na bolje, jer gore nije moglo biti.
Tog jutra je pogledala kroz prozor i nasmesila se. Dan je bio idealan za planinarenje. Zelela je da se popne do samog vrha. Dok je spremala sendvice, koje ce poneti sa sobom, slusala je vremensku prognozu. Rekli su da je osvanuo lep i suncan dan, ali da se vec popodne ocekuje pogorsanje vremena, tacnije prava snezna oluja. Ksenija je resila da ipak krene, nije verovala da ce do oluje zaista doci. Stavila je ranac na ledja, vezala debeli sal oko vrata i krenula. Uzivala je dok se polako pela sve vise i vise. Sunce joj je milovalo obraze i ubrzo joj je bilo veoma toplo. Zastala je da malo uziva u pogledu koji se pruzao pred njom. Vec je bila na ozbiljnoj visini i osecala se slobodnom. Konacno je disala punim plucima. Nastavila je dalje, ali onda je cula da je neko doziva. Okrenula se i tek tada primetila kucicu iz cijeg je dvorista mahao mladic. Polako je posla ka njemu. Kuca je licila na kolibu iz bajke, krov je bio prekriven snegom, a iz dimnjaka je izlazio dim. Mladic je stajao naslonjen na veliku lopatu, kojom je cistio sneg ispred kuce, pre nego sto ju je ugledao. Kseniji je zastao dah pri pogledu na njega, osetila je snaznu privlacnost. Brzo se sabrala i progovorila.
- "Mene ste zvali?"
- "Ja ovde vidim samo vas", mladic se nasmejao.
Shvativsi da se zbunila, Ksenija je drsko rekla : " Recite brzo sta ste hteli, nemam ceo dan na raspolaganju."
Na njegovom licu se ponovo pojavio osmeh, bila mu je veoma simpaticna.
- "Video sam u kom pravcu idete, ne mislite valjda da idete do vrha?"
- "Bas to sam planirala, ali ne vidim kakve to veze ima sa vama?"
- "Sprema se velika oluja, prava mecava. Ne bi trebalo da se upustate u takvu avanturu, barem ne danas."
Ksenija se prkosno nasmejala iako je mladic delovao iskreno zabrinuto.
-"Kakva oluja? Da li ste pogledali u nebo? Vedro je, sunce sija... Cula sam vremensku prognozu, ali im nisam poverovala, pa tako necu ni vama. Do oluje nece doci!"
Posle tih reci se okrenula i nastavila ka vrhu, ne pruzivsi mladicu priliku da jos nesto kaze. Trebalo joj je vise vremena nego sto je ocekivala da stigne do svog cilja, ali isplatilo se. Osecaj je bio neverovatan, neopisiv. Kao da je ceo svet bio ispod nje, a ona je stajala, potpuno bezbrizna, i posmatrala predeo pod snegom. Resila je da tu nesto prezalogaji. Dok je uzivala u sendvicu na pamet joj pade onaj mladic koji ju je zaustavio na putu ka vrhu. Osetila je neko treperenje u sebi dok je razmisljala o njemu.Nije verovala da ce joj se neki muskarac svideti u skorije vreme. Ipak, morala je sebi da prizna da je ovaj bio zgodan, cak i u debeloj, zimskoj jakni. Bi joj zao sto se drsko ponela prema njemu. Ko zna da li ce ga videti ikada vise. Iz razmisljanja je prenuo vetar koji je poceo da duva. Podigla je pogled i videla da se skupljaju tamni oblaci. Brzo je zatvorila ranac i krenula nazad. Mozda se ipak sprema oluja. Nije mogla da hoda brzo, isla je nizbrdo po snegu i bojala se da ne padne.Oblaci su jako brzo prekrili nebo i sneg je poceo da pada. Vetar je bio sve jaci. Uskoro je Kseniju pocela da hvata panika. Kroz par minuta je pocela mecava i ona se jedva kretala. Pocela je da gubi snagu, ali onda je videla da se neko probija do nje. Bio je to isti onaj mladic. Nije joj nista rekao, samo ju je uzeo za ruku i pomogao joj da ubrza korak. Vodio ju je ka svojoj kuci, ali se ona pred ulazom onesvestila. Uzeo ju je u narucje i uneo unutra. Kada se osvestila shvatila je da lezi, pokrivena debelim cebetom, dok je ispred nje, u velikom kaminu, vatra prijatno pucketala. U fotelji pored je sedeo njen spasilac i zabrinuto je gledao. Ona se nasmesila, dok je on videvsi da je budna, resio da sedne pored nje.
- "Kako si..., zasto..." , nesigurno je pitala?
- "Sss, ne pricaj puno. Znam sta te zanima. Video sam da se ne vracas i shvatio da si upala u mecavu. Uplasio sam se i posao po tebe. I inace, ja sam Luka" , nasmesio se.
- "Ksenija" , odgovorila je, takodje uz osmeh.
- "Drago mi je" , rekao je i krenuo da je poljubi.
- "Cekaj! Mislis li da u ovu avanturu smem da se upustim..., danas" , vragolasto je pitala.
- "U ovu naravo, potpuno je bezbedna. Mada..., ja mislim da ce ovo biti mnogo ozbiljnije od avanture".
Sledeceg trenutka su se poljubili i dugo nakon toga ostali zagrljeni, gledajuci u vatru u kaminu. I dok je napolju oluja besnela, u Ksenijinom zivotu je upravo prestala, ustupajuci mesto jednom divnom i vedrom vremenu.

субота, 30. март 2013.

Susret ispred crkve Svetog Marka

  Sitne kapi kise naterale su Ljubicu da ubrza korak, stavljajuci usput kapuljacu. Nije mogla da vadi kisobran iz torbe. Osecala je blagi bol u slepoocnicama. Danima je imala utisak da joj je u glavi prava kosnica, u kojoj su se brige i problemi besomucno rojili. Poslednjih mesec dana sve je islo pogresnim tokom i bilo joj je potrebno da oseti mir i spokoj, da se malo rastereti... Presla je veliku raskrsnicu, na kojoj su vozaci pocinjali polako da sviraju i prave, za Beograd po kisi, tipicnu guzvu. Pozurila je jos malo i skrenula levo. Pred njom je crkva Svetog Marka blistala u svom punom sjaju. Iako je bilo tek pet popodne, mrak je vec pao. Kasni novembar je cinio svoje. Sva svetla na crkvi su bila upaljena, dajuci joj neku posebnu, uzvisenu lepotu i bacajuci odsjaj na hrpu zlatnog, opalog lisca, rasutog po Tasmajdanskom parku. Ljubica se, uprkos svim brigama, osmehnula.Volela je da dodje ovde u crkvu. To joj je pruzalo osecaj blazenstva. Sigurnim korakom se popela uz stepenice. Na ulazu je zastala, prekrstila se, poljubila vrata i usla. U crkvi nije bilo mnogo ljudi. Kupila je svecu, koju je zapalila moleci se da njen zivot ponovo dobije neku draz. Nije se molila da se njeni problemi rese, jer je smatrala da se za to mora sama pobrinuti. Gledajuci u plamen svece, osetila je trazeni spokoj i dobila je nadu da joj sudbina sprema nesto lepo. Obisla je celu crkvu, poljubila ikone i krenula nazad mnogo smirenija. Napolju se, medjutim, vreme pogorsalo. Kisa je sada pljustala. Nije joj bilo druge, morala je da izvadi kisobran koji je resio da bude neposlusan. Kada je posle poduze borbe uspela da ga otvori, vetar je dunuo jace i on je jednostavno odleteo. Besno je stavila kapuljacu i krenula. A onda je osetila da neko koraca pored nje i u tom trenutku se nasla ispod velikog kisobrana. Zbunjeno se okrenula i nasla se licem u lice sa najlepsim muskarcem ikada.
- "Zar ne znate da se secer topi u dodiru sa vodom? Ne smem da dozvolim da pokisnete."
- "Ja..., moj kisobran je...ovaj..., odleteo", krenula je da muca, pocrvenevsi.
- "Ja sam Marko", pruzio je slobodnu ruku i nasmesio se.
Tog trenutka je znala da joj je sudbina izasla u susret i pre nego sto je ocekivala.
- "Ljubica", rekla je stidljivo.
- "Mozda ce delovati nepristojno, ali ja prosto ne mogu da odolim i moram da vas pitam da li biste otisli samnom na solju tople cokolade?"
Sada se ona nasmesila i sigurnijim glasom odgovorila: "Predlog je zaista primamljiv i mislim da necu moci da odbijem.
U obliznjoj poslasticarnici, na malenom stolu u uglu, stajale su dve solje tople cokolade sa slagom na vrhu. Dvoje mladih je iznosilo svoje zivotne price. U jednom trenutku oboje su posegnuli rukom za istom soljom pri cemu su im se prsti dodirnuli. Prijatna jeza prosla je njihovim telima. Posle nekog vremena izasli su iz poslaticarnice i sa rukom u ruci krenuli da koracaju mokrim asfaltom. Ljubica je podigla pogled ka nebu i zadovoljno rekla: "Kisa je prestala".